Opis
Пре више од сто година написана је једна, за оно време, сјајна и свеобухватна студија о Вуку Бранковићу, која је представљала преломни искорак ка историјској реконструкцији утемељеној на изворима и научној методологији. Сплетом различитих околности, ти резулати су некако потиснути искључиво у оквире науке, док је у свести народа и даље остао онај Вук који није постојао у стварности, већ само у умотворинама народних приповедача и певача.. На почетку XXI века у српском друштву поново се јавила потреба да се још једном укаже на највеће недоумице и заблуде које су вековима удаљавале успомену на Вука Бранковића од историјске суштине и које су од њега начиниле јединствен национални симбол издаје.
D. Bogutović –
Knjiga Marka Šuice još jedan naučni dokaz da zet kneza Lazara nije bio najveći srpski izdajnik. Dok su se Mrnjavčevići, Lazarevići i Balšići povinovali Bajazitu, Vuk je pružao otpor.
PRE nekoliko godina, u ozbiljnom i velikom istraživanju o našoj prošlosti (ne)znanju i (zlo)upotrebi istorije, između ostalih postavljeno je i pitanje da li je Vuk Branković bio izdajica u Kosovskom boju. Čak 49 odsto ispitanika odgovorilo je potvrdno, iako su još pre više od jednog veka istoričari nepobitno tvrdili da je to samo plod epske tradicije koji nema nikakve veze sa istinom. Sa namerom da još jednom ukaže na nepravdu nanetu jednoj od najznamenitijih ličnosti srpske srednjovekovne istorije, čije je ime vekovima ostalo simbol nevere, istoričar dr Marko Šuica napisao je knjigu “Vuk Branković”, koju je nedavno objavila “Evoluta”.
Istorijska ostrašćenost i osuda Vuka Brankovića zapisana je tek početkom 17. veka u delu “Kraljevstvo Slovena”, benediktinskog opata Mavra Orbina. Koreni negativnog stava prema srpskom plemiću iz druge polovine 14. veka sežu, međutim, u nešto dublju prošlost. Oblikovani su pre svega državnim prilikama, koje su usledile posle Kosovske bitke, zapravo borbom za političku prevlast između najvažnijih srpskih dinastija tog vremena – Lazarevića i Brankovića.