Opis
Рођен је у традиционалној козачкој официрској породици у Сибиру, напредовао је у чиновима као фронтовски официр у Првом светском рату. По избијању револуције је ступио у најцрвенију партију – код социал-револуционара односно „есера“. После Октобарске револуције је пришао бољшевицима код којих је правио каријеру „војног специјалисте“ – официра под комесарском контролом. У новом наглом заокрету прешао је на страну „есера“, који су се у том тренутку већ удружили са белом гардом и предао је град Уфу антибољшевичким снагама. Био је успешан командант антибољшевичких снага у Поволжју у лето и јесен 1918. Ипак немирног духа поново се укључио у заверу – против лидера белогардејског покрета адмирала А. В. Колчака и атамана А. И. Дутова, због чега је изгубио командни положај и морао је да бежи из Русије у емиграцију.
Покушао је да се експонује у револуционарном духу још једном и био је умешан у тајни рад есера на подршци Кронштатском устанку, побуне морнара у самом срцу бољшевичке револуције, у војној луци код Петрограда.
У емиграцији скрасио се скрасио у Француској или Чехословачкој – уточиштима руских левих и „ружичастих“ емиграната, већ је као представник организације Земгор, која се налазила под чврстом контролом есера, стигао у Југославију, где су се концентрисали монархистички оријентисани учесници Грађанског рата и чланови њихових породица. У овом непријатељском окружењу успео је да добије симпатије бирократа из централног апарата Министарства спољних послова Југославије, који су му пружали подршку двадесетих и почетком тридесетих година. После завођења шестојануарске диктатуре срећа се поново окреће леђа Ф. Ј. Махину, који је изгубио финансијску подршку владе југословенских дипломата. Утом у Београд је стигао В. Правдин – тајни агент совјетске спољнообавештајне службе, са којим је немирни козачки пуковник успоставио везе, и од њега и био врбован за рад у НКВД. Активно се бавио јавном комунистичком и просовјетском агитацијом све до избијања Другог светског рата. Окупио је око себе круг левичарски расположених руских младића, који су постали окосница илегалне организације – Савеза Својетских Патриота током немачке окупације. После немачке окупације отишао је из Београда за Црну Гору, и након тога неколико недеља провео је у штабу четничког вође Драже Михаиловића, На крају је прешао код партизана и све до краја рата био је у Врховном штабу НОВЈ.
Направио је врсну карјеру у Југославији, био је оснивач историјског одељења ВШ НОВЈ (будућег историјског института Народноослободилачке војске Југославије). Завршио је рат са звањем генерал-пуковника НОВЈ, био је део званичне југословенске делегације у Москви 1945. Преминуо је у првим месецима после рата. Сахрањен је у алеји народних хероја на Новом Гробљу. Све те личности у себи је спојио један човек чији је животни пут реконструисан у овој књизи на основу докумената руских и иностраних архива.
#istorija #rat #revolucija #srbija #rusija #NOB #evoluta #vojnaistorija #
Recenzije
Још нема коментара.