Opis
Студија Шарла Дила прати овај развој од скромног насеља на спрудовима између којих је текла река, данашњи Canal grande, с рибарским кућицама, баштама, стаблима воћака и виноградима, до поузданог савезника Ромејског царства. Крвава побуна из 976. године, у којој је групација на челу с Орсеолима однела победу над породицом Кандијано, одредила је даљу судбину Венеције. Масакрирани дужд Пјетро Кандијано IV и његови истомишљеници залагали су се за успостављање чвршћих веза са залеђем, стварање поседа на копну, укључивање града у феудални систем и привредне токове карактеристичне за чврсто тле изван лагуне. У политичком смислу то је значило ослонац на тек створено Римско‒немачко царство. Орсеоли су поглед окретали ка Византији, ка далеком Константинопољу, а напредак су видели у развоју поморске трговине. Тако се догодило да је Венеција 1205. поседовала колонијално цартво на Леванту. Јадранско море је већ неко време словило за њен залив. Поседе на копну ‒ Terraferma ‒ почела је да ствара тек од XIV века. Шарл Дил континуирано прати развој млетачке политике, њену борбу за самосталност у односу на Ромејско царство. Аутор посебну пажљу поклања развоју државног уређења, у много чему јединственог, у коме су се складно преплели елементи монархијског и олигархијског уређења с бледим пропламсајима некадашњих права становника лагуне да о стварима од пресудног значаја одлучују заједнички. Сложени систем већа и магистратура приказан је изузетно разумљиво. На више места говори се о економском прагматизму и значају профита као једне од главних вредности којој се тежило у јавном и приватном животу. Шарл Дил објашњава да је економско благостање у Венецији стварало атмосферу задовољства међу грађанима, што је ублажавало тензије између патрицијата и нижих друштвених слојева упркос чврстој контроли органа власти. Премда се ова теза данас може посматрати из више различитих углова, она је у основи издржала суд времена. Стварање прекоморских поседа ‒ Stato da mar ‒ изискивало је развој нових магистратура. Млетачкој дипломатији посвећено је посебно поглавље.
Шарл Дил је доста простора оставио и оној другој Венецији, изван ратова, виртуозних дипломатских одмеравања, профита и колонијалног царства. Граду Венецији у коме се одвијао живот на много различитих нивоа. Тон су му давали сликари, вајари, писци, путници, стране дипломате, државници у пролазу, људи различитог порекла и раса, куртизане‒песникиње префињених манира и заводљивог интелектуалног става. Шарл Дил венецијански карневал посматра феноменолошки. Јунаци посебних поглавља су Црква Светог Марка и Дуждева палата, ондашњи и овдашњи симболи Венеције, њене моћи, лепоте и трајања. Писац читаоца сугестивно уводи у време изградње велелепне цркве, када је простор око ње био још увек нерашчишћен од приватних кућа, ботега, складишта, винограда и дрвореда. Обликовање Трга Светог Марка трајало је вековима.
Recenzije
Још нема коментара.