Opis
Пратећи Коларчев животни пут, Милићевић је при труду да опише настанак његовог богатства одсликао и ток преображаја српске државе, друштва и престонице у XIX веку. У повести о трговачким пословима будућег добротвора описан је развој трговачког сталежа у Србији у контексту националне, економске и социјалне револуције. По обнови турске власти у Србији 1813. године, српска београдска чаршија готово да је нестала. Упркос томе што је конкуренција била слаба, а изгледи за брзу зараду исвесни, српски трговци и занатлије нису радо отварали радње у сенци тврђаве у којој је столовао турски паша и из које је свакодневно излазила у чаршију турска војска. Поверење између Срба и Турака у Београду споро се стварало и након успеха Другог српског устанка и успостављања српске самоуправе под кнезом Милошем Обреновићем 1815. године. Стално страхујући од могућег турског испада из чаршије, житељство београдске српске вароши споро се множило. Људи који су у првој деценији по пропасти Првог српског устанка смогли храбрости да се опробају у трговини у Београду били су језгро будуће богате чаршије. Један од људи који је у атмосфери страха и несигурности створио почетни капитал био је Илија Коларац, абаџијски син из Колара који је капитал од 30 пара на домету турских топова убрзо умножио и од трговачког калфе постао газда.
Recenzije
Још нема коментара.